Politički marketing, strategija ili manipulacija

Mnogi ljudi nemaju percepciju da samo nekoliko ljudi ima mogućnost manipulisati našim životima. To se sve jednostavno sprovodi kroz sve institucije ukoliko ste stvorili priliku da implementirate političku strategiju na duži period. Ako rukovodite medijima bilo da su tv, štampani, zvučni ili elektornski i ako imate rukovodeće pojedinice u svim kanalima koji vam daju podrušku onda imate mogućnost da plasirate informaciju u obliku koje želite ili uskratite informaciju na način koji vi to želite. Ako imate utacaj na institucije ili pojedince koji rukovode odredjenim ministarstvom, ustanovom, javnim preduzećem onda ste izuzetno moćni ako oni poštuju vašu reč radi zajedničkog interesa odnosno ličnog.

Stvoriti manipulativnu strategiju koja daje određeni efekat ili određenu reakciju ili osećaj igra veoma važnu ulogu u politici. Građenje brend proizvoda i građenje političkog imidža imaju sličan proces s time što je potrebno mnogo kompleksine znanje i iskustvo za tako nešto kako bi se strategija sprovela. Nije dobra da obični stručnjaci sa osnovnim znanjem iz marketinga se vežbaju u smeru implemetiranja PR & Marketing političke strategije. Kada imate igrače koji znaju šta treba da urade i kada imate iskusnog stručnjaka iz ove oblasti, tada možete usloviti umove i kreirati poruku unutar stanovništva. Ovo postaje jednostavno ako imate dobrog i iskusnog stručnjaka za politički marketing.

Ako postoji potreba da nekoliko ljudi želi uticati i upravljati stanovništvom radi definisanog cilja onda se moraju stvoriti određeni timovi. Ovo sve se uvek izvodi na isti način čak i kada imate potrebu manipulisati emotivnom osobom u ljubavnom odnosu, decom u periodu odrastanja, porodičnim situacijama, poslovnim timom kako bi se izvršio određeni zadatak, gradom, državom ili svetom.

Prva ili najvažnija stvar je napraviti efikasni koncept koji se nameće na razmatranje. Važno je znati kakav efekat želite da postavite u osećaju. Da li želite da date osećaj bola ili zadovoljstva. U prošlosti se sećamo samo bolja ili zadovoljstva tako da se poruka tako i kreira. Jedno su reči a drugo su dela koja se sprovode.

Stanovništvo najčešće poštuje definisan koncept sa pravilima samo zbog osećaja ili kreirane marketing poruke. Postoje i oni koji će poštovati koncept zbog većine jer ne žele da se razlikuju.

Važno je imati na umu da je uvek potrebno blokirati trolove ili negativne komentare koji utiču na reputaciju imidža. Ovakvi umovi mogu da osporavaju nametnut koncept i zato je potrebno kontrolisati njihov uticaj ili ih treba ukloniti da ne postoje. Ako pojedinci iznose svoje stavove, drugačije poglede koji mogu virusno da deluju, verzije istine moraju se držati što dalje od javnog glasila. Ukoliko žele da se i dalje bore protiv koncepta, najefikasnije je zagorčati život ili uništiti nekome reputaciju. Može se sprovesti i strategija sravni neprijatelja sa zemljom ako želiš potpuu moć.

Ukoliko ste uspeli da utičete na stanovništvo i da se prihvati vaš koncept ili pravilo uvek može postojati neko ko će ismevati pojednica s vizijom u glavi ili konceptom koji je prihvaćen. Što je manji nivo obrazovanja vi imate mogućnost veću da manipulišete.

Ako se pojavi ideja da neko želi da se razlikuje i utiče, stvara se pritisak na samu pomisao jer stvarnost i realnost dokazuju drugačiju sliku.

Ranije sam napomenu da strah da se prikažemo drugačiji, kao i iskazivanje mišljenja koja eleminišu koncept, nadmoćan je strah od onoga što će drugi ljudi misliti o nama.

Reč je o strahu od toga šta može reći okruženje ili učiniti ukoliko pokušamo da se razlikujemo i istražujemo nešto drugačije. Ovakva hipoteza nam govori da mase same nad sobom sprovode red i poredak.

Grupe u državnim organima imaju svoje vođe timove koji drže sve pod kontrolom. Policija misli da su u svakom domu prisluškivači i da svakog pojedinca prati državna bezbednost i zato su svi pod pritiskom da ako rade kontra mogu da stradaju.

Postoje agenti državne bezbednosti koji su do te mere uslovljeni da uglavnom nemaju pojma šta se u stvari sprovodi i na kraju samo kažu da rade za svoju decu onako kako je najbolje. Mada sve je to deo strategije zavadi i vladaj. Mnogi ni nisu svesni da igraju u mentalnom ili fizičkom zatvoru.

Kada definišete pravila nema više potrebe da kontrolišete svakog pojedinog novinara ili državnog službenika. Tada se dešava da mediji i institucije preuzimaju taj strateški concept i ukoliko neko želi da se ruga ili ima drugači pogled na situaciju osuđuje.

99% novinara ni ne znaju odakle plasirane priče potiču i ko ih je ubacio u javnost. Posle određenog vremena novinarima sve postaje stvarnost i ne postavljaju se ni pitanja već se sve samo sprovodi.

Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima ovog članka bez pisane saglasnosti Bojana Mihajlovića.