Strategija „PLAVI OKEAN“ ili efikasni menadžerski pristup

Postoji nešto što je zajedničko za ove kompanije i njihove proizvode:

  • eBay
  • Apple,
  • Tesla Motors,
  • CNN,
  • Federal Express,
  • Starbucks,

U pitanju je strategija plavog okeana.

Pokušaću da vam predstavim menadžerski pristup koji ima zaista efikasan i produktivan efekat.

Kreatori PLAVI OKEAN STRATEGIJE ili BLUE OCEAN STRATEGY su W.Chan Kim i Renee Mauborgne profesori na poznatoj poslovnoj školi „INSEAD„. Napomenuo bih da se oni nalaze na listi „THINKERS 50“ koju čine najuticajniji poslovni mislioci dvadesetog i dvadest prvog veka. Njihov pristup je baziran na desetogodišnjem istraživanju koje je uključilo studiju o preko 150 strateških odluka u poslednjih 100 godina u 30 različitih oblasti poslovanja i prvi put je publikovan u Harvard Business Review u oktobru 2004. godine.

Autori ove strategije napominju da najveći broj kompanija „pliva“ u crvenom okeanu punom konkurencije nudeći slične ili skoro iste usluge i proizvode, gde postoje male šanse da ostvarite poslovni rast i unapredite poslovanje. Borba je neprestana, profit sve manji uključujući i udeo na tržištu. A okean je sve crveniji od „krvi koja je prolivena u toj borbi“.

Kompanije u crvenom okeanu najčešće osvajaju i zadržavaju kupce snižavanjem cena ili diferencijacijom proizvoda i usluga. Sa druge strane, plavi okean je prostor u kome je konkurencija slaba ili čak i ne postoji, a mogućnosti za rast poslovanja i stvaranja profita su neograničene, tako da možete da se širite i „jedrite“ gde želite. Ono što treba da uradite je da ili kreirate ili otkrijete nove prostore na tržištu gde ne postoji konkurencija.

Plave okeane možete kreirati na dva načina a to je uspostavljanjem potpuno novih industrijskih grana, kao eBay u sferi online aukcija – Kreiranjem unutar postojećih crvenih okeana kada kompanija širi svoje poslovanje van granica svoje oblasti poslovanja.

Treba naglasiti da kompanija ne treba da promeni svoju oblast poslovanja ili da izvrši reorganizaciju da bi postala kompanija plavog okeana. U stvari, najčešče je u pitanju nov proizvod ili usluga koju će kupci sutra želeti iako danas možda nisu ni svesni svojih potreba i želja. Ili drugačije rečeno, u plavim okeanima tražnja se kreira, za razliku od crvenih u kojima se stalno morate boriti za nju.

W.Chan Kim ili autor ove strategije  je rekao da je većina kompanija danas usredsređena samo na brojke i neprestane komparativne analize što ih sprečava da vide pravu mogućnost. Zbog uskog fokusiranja na konkurenciju, te kompanije će uvek „plivati“ u crvenom okeanu. Da biste „isplivali“ iz crvenog okeana, kao prvo morate da se odreknete jedne loše navike i prestanete da samo primenjujete benčmarking, koji podrazumeva stalno praćenje i upoređivanje sa konkurencijom i opsednutost njenim rezultatima i načinom kako ih postiže. Ako to stalno budete radili, sve više ćete ličiti na druge i biti samo jedna od mnogih kompanija koje nude slično, što definitivno nije ono što želite da postignete (dugoročno gledano).

Ono što nudite tržištu i kupcima ne treba da bude klasična trampa, odnosno da im nudite tačno toliko koliko plate. Umesto toga treba da im ponudite veću vrednost sa nižim troškovima i kreirate plavi okean. Kroz, kako kažu autori ove strategije, VALUE INNOVATION pristup pružićete kupcu više nego što očekuje, a sa druge strane smanjićete troškove jer tržištu i kupcima nudite proizvode i usluge koji ranije nisu nuđeni i nemaju konkurenciju. Kao rezultat svega ovoga ostvarićete velike pomake u svom poslovanju , što će vam istovremeno obezbediti nova tržišta i kupce. I ono što je najvažnije, postaćete kompanija plavog okeana. Istraživanja pokazuju da su kompanije koje „plivaju“ u plavim okeanima 2 do 3 puta profitabilnije od onih u crvenim okeanima.

Sledeći vrlo važan korak je da pokušate da se umesto na postojeće kupce fokusirate na one koji nisu vaši kupci i korisnici usluga. To je pravi početak dobijanja ideja plavog okeana.

Jedna od najčešćih  predrasuda kada je u pitanju ova strategija je da je ona zasnovana isključivo na tehnološkoj inovaciji. Istraživanja koja su obavili autori ove strategije su pokazala da su nove tehnologije retko bile ključni faktor. Češće je bio slučaj da su se koristile postojeće tehnologije u cilju redizajniranja proizvoda ili usluge.

Danas je nemoguće da stvaranjem nekog inovativnog proizvoda dominirate tržištem deset i više godina. Ali mnoge stvari koje su tipične za  razvijena tržišta ne važe i u Srbiji, tako da sam siguran da za  strategiju plavog okeana ovde još uvek ima i vremena i prostora.

Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima ovog članka bez pisane saglasnosti Bojana Mihajlovića.