Odlučiti se i krenuti na psihoterapiju je uglavnom velika odluka.
U današnje vreme, veliki broj klijenata čine zdrave, stabilne osobe koje se suočavaju sa trenutnim problemima i teškoćama, pa im je potreban neki vid stručne podrške da ih prevaziđu.
Ljudi najčešće osećaju da ono što doživljavaju nije dovoljno ozbiljno da bi zatražili pomoć, ili da će nastalu krizu uspeti da prevaziđu sami.
Psihoterapija najkraće rečeno predstavlja razgovor o emocionalnim poteškoćama sa obučenim profesionalcem – psihoterapeutom. Često postoje slučajevi kada nismo sigurni šta nam se dešava, ali shvatamo da smo dugo nezadovoljni svojim životom, odnosima sa drugima, tada shvatamo da nešto nije kao što bi trebalo ili bismo voleli da bude.
Psihoterapija može pomoći u situacijama kada osećate dugotrajno nezadovoljstvo, imate ponavljajuće situacije u životu, imate poteškoće u stvaranju i održavanju odnosa, osećaj kao da ne možete da se nosite sa problemom, problem sa stresom ili oporavkom od stresnih situacija, nedostatak samopouzdanja, poteškoće u donošenje ključnih odluka, osećaj stidljivosti- stid, osećanja depresije, tuge ili praznine, česte promene raspoloženja, seksualne probleme, teškoće u suočavanju sa gubicima kao što su žalovanje, razvod ili raskid veze, opsesivno ponašanje, anksioznost, napade panike, fobije ili osećate i druge psihološke poteškoće.
Prilazim terapiji koristeći geštalt pristup
Glavni cilj geštalt psihoterapije je da pomogne klijentu da shvati i prihvati svoje potrebe, želje i strahove i da postane svestan na koje načine sam sebe sprečava da postigne ciljeve i zadovolji svoje potrebe.
Kod geštalt terapije važna je celina, a cilj je da pomogne ljudima da budu celina kroz jačanje svesti o osećajima koje ne priznaju i ponovnim prihvatanjem delova svoje ličnosti koje negiraju ili koje su odbacili.
Geštalt terapija – Usvajanje alata za rešavanje problema.
Kroz geštalt terapiju klijent se podstiče na svesnost o trenutnim dešavanjima. Čovek mora znati šta misli i o čemu mašta, šta želi i osćea, šta radi u određenom trenutku ispravnno i na tome treba da se fokusira.
Početak terapije
Terapija započinje odlukom i priznanjem sebi da nešto nije u redu u vašem životu i da želite to popraviti. Na prvom susretu vrši se inicijalna procena, gde se dogovaramo o ciljevima terapije. Kada se složimo sa početnim uslovima (npr. redovan susret, cena, plaćanje i sl.) i Vi kao klijent da ste spremni da učestvujete u procesu rada na sebi i promene. Ovo takođe znači da se slažemo da međusobno sarađujemo, verujući da oboje imamo dobre namere.
Verujem da je moja osnovna namera kao terapeuta da radim u najboljem interesu svog klijenta.
Takođe, verujem da klijent u osnovi radi najbolje što može kako bi sebi pomogao u ovom zajedničkom poduhvatu.
Tokom terapije, klijent je potpuno zaštićen, jer podaci sa psihoterapijske seanse ostaju strogo poverljivi u okviru odnosa između mene kao terapeuta i mog klijenta, i nikada se ne iznose drugim licima.
Istraživanje u terapiji
Kao terapeut imam duboko interesovanje za klijenta kao osobu, i sa velikom zainteresovanošću tragam za autentičnom istinom koja je u srži klijenta, kakav je klijentov unutrašnji svet.
Psihoterapijsko putovanje je zapravo putovanje otkrivanja autentičnog sebe. Na celom tom putovanju u toku terapije, ogromnu važnost ima terapijski odnos koji se kreira između mene i klijenta i koji je od presudne važnosti za tok i uspešnost psihoterapije. Istraživanja pokazuju da je odnos između mene i klijenta najvažniji faktor uspešnog terapijskog ishoda, Zato je najbolji terapeut onaj koga birate prema svom senzibilitetu i po tome koliko vam energija terapeuta odgovara.
Terapijski tok
Jedna od važnih osobina terapeuta je sposobnost da vidi osobu iza njenih odbrambenih mehanizama, kao i njen potencijal—buduću osobu koja tek bi trebalo da nastane tokom terapijskog procesa. Tokom ovog procesa, klijent će se suočiti sa svojim strahovima, bolnim prošlim iskustvima. Najbolji način da formiramo zdravije i sigurnije vezivanje jeste da razumemo našu životnu priču, da osetimo njen bol u potpunosti i da u njemu vidimo smisao, jer je to proces razumevanja sebe, kao i davanja značenja svemu tome, a to predtavlja jedan od velikih darova terapijskog procesa.
Kada reagujem kao terapeut na nekog na drugačiji način od onog na koji je ta osoba navikla, sa osetljivošću i promišljanjem, ta osoba može da formira nove stilove afektivnog vezivanja. Stvaranje sigurnog afektivnog vezivanja za terapeuta, pokazalo se, značajno smanjuje klijentovu psihološku patnju.
Doživljavajući sigurno afektivno vezivanje u odnosu sa mnom kao terapeutom, osoba se oseća dovoljno sigurno kako bi rešila neke stare traume i razvila nove načine da bude u odnosu sa drugima. Zbog toga je veoma važno uspostaviti poverenje sa mnom u terapijskom odnosu kako bi se došlo do uspešnih ishoda u psihoterapiji.
Na ovom zajedničkom tlu poverenja, osoba koja je na terapiji može da na siguran način otkrije pravog sebe. Kako postepeno “ljušti” slojeve svojih odbrambenih mehanizama, ona može da počne da prepoznaje sopstvene želje i potrebe, ono što želi da promeni i usmeri se na odluku kako želi u budućnosti.
Kada je kraj terapije?
Jedan od najširih ciljeva psihoterapije je ustvari afirmacija autonomije klijenta, i to je primarni cilj psihoterapije. Tom cilju, streme, svi terapijski pravci i svi terapeuti u svom radu. To znači da klijenti postanu nezavistani od mene u svom funkcionisanju, to je generalni cilj. U nekim klasičnim i originalnim delima Geštalt terapije, u početku osnovni cilj Geštalt terapije je svesnost, znači postizanje svesnosti. To značu da je cilj terapije da klijent postane svestan sebe, sopstvenih procesa. Znači da kada kažemo da svesnost cilj, onda je vrlo bitno da znamo koju vrstu svesnosti moj klijent treba da savlada, da bi smo rekli da je dostignut naš glavni cilj, a to je veština pažnje.
I možda je to da kažem jedan od najvećih izazova našeg rada, a to je pažnja.
Ona omogućava, da je klijent prepozna, da on postaje vešt i obučen u prepoznavanju fiksiranih, automatskih i repetitivnih šema svog ponašanja. On ih prepoznaje i dovodi u fokus kad je to potrebno. Sada klijent sam prepoznaje šeme ponašanja, da može da ih dovede u fokus i da njima raspolaže. Ne govorimo o tome da se fiksirane šeme ponašanja brišu i nestaju. One retko nestaju. One idu u pozadinu, postaju fleksibilnije, postaju podložne našoj reorganizaciji i tada sledeći deo, jeste sposobnost klijenta da ima svest o tome, kako se u određenim situacijama ponaša. Znači suština je da kada klijent ovlada ovim veštinama relacionom svesnošću i prepoznavanju šema ponašanja, onda to je sledeća veština i disciplina, onemogućeno je klijentu da povrati slobodu izbora, svesnost izbora i da vrati sebi odgovornost za posledice takvih izbora.
Početak veze ili braka ne prati misao o završetku. Takav ishod nije željen ni očekivan. Međutim, često se dešava da ostajemo u odnosima kojima nismo zadovoljni. Ostajemo u svom nezadovoljstvu nadajući se da će se partner promeniti, i da će početi da se ponaša onako kako bismo želeli. Na žalost to se ne dešava, partneri se udaljavaju i osećaj neispunjenosti i nezadovoljstva počinje da dominira. Počinju učestale razmirice, odnos se menja, postaje drugačiji i partneri to počinju da osećaju.
Prvi korak jeste da postanemo svesni našeg nezadovoljstva i kako je do njega došlo, zatim da procenimo koliko je ono značajno za nas, da li želimo nešto da menjamo ili ne.
U partnerskoj psihoterapiji važno je znati da ja ne tražim krivca za loše stanje odnosa, već zajedno sa parom istražujem kako je došlo do tog zastoja i kako su oba partnera doprinela datom stanju. Pomažem parovima da uvide na koji način se “zapetljavaju” u odnosu, i da svaki partner otkrije šta može da učini kako bi zajedno rešili konflikte i unapredili svoju vezu.
Ja sam most između oba partera, a ne sudija, niti neko ko se priklanja jednoj strani u paru.
Partnerska psihoterapija namenjena je parovima koji samostalnim naporima ne uspevaju da reše nastale poteškoće u odnosu.
Najčešći razlozi partnerske psihoterapije:
– manjak razumevanja i saosećanja
– loša komunikacija
– česti konflikti, problemi u komunikaciji, tenzija
– ljubomora, potreba za kontrolisanjem
– partneri osećaju da se udaljavaju, da njihov odnos postaje drugačiji
– nedostatak bliskosti i ljubavi
– razmimoilaženje u mišljenju
– prevara
Terapija za parove je oblik psihoterapije koja pomaže partnerima da poboljšaju svoj odnos u bilo kojoj fazi veze, bez obzira na godine, veru i seksualnu orjentaciju.
Partnerska terapija je fokusirana na rešavanje širokog spektra problema u vezi.
Ja radim sa vama i vašim partnerom na rešavanju problema, ispravljanju negativnih obrazaca ponašanja i jačanju pozitivnih aspekata veze. Cilj terapije za parove jeste da se partneri nauče novim veštinama odnosa, identifikuju nezdravo ponašanje i razviju dobru i pravilnu komunikaciju, koji sveukupno vode poboljšanju celog odnosa.
Trauma se često opisuje kao događaj koji prelazi prevazilazi kapacitete osobe da se sa njom izbori, izazivajući stanje šoka i osećaj nemoći. Iako se obično vezuje za ekstremno loša iskustva, trauma može biti prisutna i u situacijama koje parališu, poput razvoda, saobraćajnih nesreća ili gubitka voljenih osoba. Razvojne traume, proživljene u detinjstvu, mogu ostaviti duboke emotivne rane koje trajno utiču na psihološko zdravlje.
Jedan od primera razvojne traume je odbacivanje od strane roditelja, nedostatak ljubavi ili emocionalno zanemarivanje, što može izazvati osećaj manje vrednosti i neadekvatnosti kod deteta, ostavljajući trajne posledice na formiranje ličnosti.
Suočavanje s okolnostima koje podsećaju na traumatično iskustvo aktivira traumu, često izazivajući anksioznost, depresiju i telesne reakcije poput napetosti ili otupelosti.
Trauma ne samo da utiče na mentalno zdravlje pojedinca, već i na fizičko stanje.
Tokom terapije, cilj je obnoviti osnovna uverenja o svetu i sebi, povratiti sistem vrednosti i pomoći klijentu da pronađe nadu i veru u budućnost.
Terapeutski proces može biti ključan u integraciji traume i prevazilaženju njenih posledica.
– Trauma je emocija za koju ne želimo da se ponovi.
– Trauma je mehanizam koji postaje ličnost, koju prati masivna usamljenost
– Trauma je osećaj bezvrednosti jer JA – nestabilan identitet
Pošto su u traumatičnom iskustvu vaše osnovne pretpostavke o svetu i sebi dovedene u pitanje, posebno one koje se tiču lične vrednosti, poverenja i sigurnosti, pre nego što bude dostupan za otklanjanje traume, integraciju i završetak, vi morate ponovo da uspostavi sistem kognitivne podrške.
Zadatak terapije je da obnovimo osnovna lična uverenja; obnovi sistem vrednosti i uverenja i pomogne klijentu da povrati nadu, veru i perspektivu budućnosti.
Anksioznost je osećaj nelagodnosti, preterane brige i straha koji se javlja kao reakcija na stres, potencijalnu opasnost ili preopterećenost. U suštini, anksioznost je naša prirodna odbrana koja nam pomaže da se pripremimo za potencijalno opasne situacije.
Međutim, problem nastaje onda kada anksioznost postaje česta pojava, pogotovo u situacijama kada realna opasnost ne postoji. U tom slučaju, anksioznost predstavlja kočnicu i sputava nas da normalno funkcionišemo, produžavajući osećaj napetosti, straha i neizvesnosti.
Mnogi sarađuju sa mnom kada više ne mogu da se nose sa svojom anksioznošću.
Klijenti se na terapiju zbog anksioznosti najređe odlučuju, upravo zato što je ne prepoznaju na vreme i ne smatraju je problemom koji je važno rešavati. Ipak, mnogi simptomi koji su povezani sa anksioznošću, ali i drugim problemima, znak su da je nekome potrebna terapija.
Psihoterapija vam može pomoći, jer kod anksioznosti je globalni cilj rekonstrukcija i revizija čitavog sistema podrške.
Anksiozni poremećaji su skup različitih poremećaja koji uključuju prekomernu anksioznost i brigu. Neki od najčešćih anksioznih poremećaja su:
– Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): osobe sa GAP-om doživljavaju hroničnu brigu i napetost, često bez jasnog razloga.
– Panični poremećaj: karakteriše ga pojava iznenadnih i intenzivnih napada panike, praćenih simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca i osećaj depersonalizacije i derealizacije.
– Socijalna anksioznost: intenzivan strah od socijalnih situacija, posebno onih u kojima osoba može biti procenjivana ili kritikovana.
– Specifične fobije: preteran i iracionalan strah od određenih situacija, predmeta ili životinja koje osoba posledično izbegava.
– Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD): ponavljajuće i neželjene misli (opsesije) koje izazivaju anksioznost, praćene ritualima ili ponašanjima (kompulzije) koje osoba oseća potrebu da izvede kako bi ublažila anksioznost.
– Posttraumatski stresni poremećaj (PTSD): reakcija na traumatične događaje koja uključuje intenzivne i dugotrajne simptome anksioznosti, kao što su intruzivne misli, noćne more i izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu.
Važno je razlikovati zdravu zabrinutost od anksioznosti i prepoznati kada je vreme da potražimo pomoć. Lečenje anksioznosti može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i pružiti osobi priliku da živi ispunjen život.
Panični napad predstavlja iznenadni doživljaj intenzivnog straha i snažne telesne nelagodnosti koji ima kvalitet preplavljujuće slutnje da će se nešto strašno dogoditi, da će osoba izgubiti kontrolu, poludeti ili umreti. Istraživanja pokazuju da gotovo svaka četvrta osoba bar jednom u toku svog života iskusi ovaj doživljaj.
“Opušteno sam ćaskao sa prijateljima kada sam iznenada, kao da je kliknulo nešto unutar mene, osetio da više nisam prisutan u situaciiji. Osetio sam se izgubljeno, kao da gledam od spolja. Zgrabio me je snažan osećaj vrtoglavice i užasa.”
Radi se o specifičnoj vrsti usamljenosti – “samoće“, gde se osoba oseća bez podrške i kao da je potpuno sama, iako oko nje ima ljudi. Napad panike je prenaglašen odgovor našeg tela na strah, stres i uzbuđenje. To je životni trenutak kada osećamo kao da nam se izmiče tlo pod nogama.
Intenzitet panike ima tendenciju da izbriše sve drugo, jer se kod napada panike javlaju brojni telesni simptomi, kao što su:
– Drhtanje
– Kratak dah, osećaj gušenja
– Srce ubrzano kuca, lupanje srca, bol u grudima
– Mučnina, vrtoglavica, nesvestica
– Utrnulost u ekstremitetima
– Zastrašujuće misli, posebno o smrti
– Ekstremni nemir
– Napetost u mišićima
– Čovek veruje da gubi kontrolu ili osećaj realnosti
– Osećaj odvojenosti od tela
Svi ovi simptomi kod ljudi stvaraju širok dijapazon zastrašujućih scenarija, ali najčešće su to, da će pasti u nesvest, poludeti, ili umreti, jel telesni simptomi koje ljudi u trenucima panike preživljavaju, njima najviše liče na ove stvari. Svakako većina osoba koje su doživele panični napad smatraju kako su ove epizode izuzetno neugodne i strašne, tako da misle da se sa njima nešto “ozbiljno” dešava.
Upravo iz tog razloga, ljudi obično idu na lekarske pretrage kako bi otkrili od čega boluju, a kada lekar utvrdi da nema fizioloških pokazatelja bolesti, upućuje ih kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta.
Depresija nastaje iz stalnog straha od nečega i nemogućnosti da se toga otarasimo.
Sigmund Frojd
Depresija je bol koji je relacione prirode, a koji proizilazi iz nemogućnosti dosezanja drugog (mislim na dosezanje tokom života značajnog drugog, roditelja ili staratelja itd)
U ovom slučaju, tokom odrastanja mi nemamo drugoga na granici kontakta, bilo da je fizički ili emotivno, ili kognitivno odsutan. Koliko je zapravo to odsustvo značajnog drugog bolno, to nemanje podrške na granici kontakta, to nam upravo pokazuje depresija kao simptom.
Povlačenje osobe sa granice kontakta je manje bolno nego ostajanje na tom mestu gde drugoga nema (gde je drugi odsutan). Kroz depresiju osoba čuva ljubav tog polja, odnosno lojalna je tom odnosu.
Simptomi depresivnog iskustva su:
– depresivno raspoloženje većinom dana
– krivica, beznađe, nemanje smisla,
– smanjen interes i zadovoljstvo u većini aktivnosti,
– ne prepoznavanje potreba, variranje u telesnoj težini, poremećaji u spavanju,
– nesanica
– previše spavanja
– zaustavljenost ali i uznemirenosti, osećaj težine, umora od suzdržavanja od aktivnosti, gubitka energije,
– smanjena koncentracije, misli o smrti i samoubistvu,
– misaoni proces poremećen na način da je klijent opsednut konstantnim razlaganjem i dekonstrukcijom sopstvenog iskustva
– razmišljanje o prošlosti
Ovo su simptomi koji se pronalaze u različitim vrstama depresivnih poremećaja.
Krizno stanje uključuje slom ponašanja i nemogućnost prilagođavanja novonastaloj situaciji u životu.
U terminima mentalnog zdravlja, kriza se ne odnosi nužno na traumatičnu situaciju i događaj, već na reakciju osobe na događaj.
Zdrav pojedinac može doživeti krizu, isto kao i osoba koja ima određenu psihijatrijsku dijagnozu.
Kako se oseća psihološka kriza:
• ne možete zaustaviti bol
• ne možete jasno misliti
• ne možete donositi odluke
• čini vam se kao da niste sposobni da funkcionišete
• ne vidite izlaz
• ne možete da uspostavite kontrolu nad situacijom
Znaci psihološke krize:
• nagla promena ponašanja ili raspoloženja
• zanemarivanje ličnog načina funkcionisanja
• pad učinka na poslu ili fakultetu
• dramatična promena u obrascima spavanja i ishrane
• povlačenje iz rutinskih aktivnosti i veza ili izolacija
Rano formirani odnosi sa roditeljima predstavljaju trajni kapital jedne osobe.
Svi roditelji bi želeli najbolje za svoje dete, ali nekada u odgoju deteta prave velike greške. U želji da dopru do deteta, nesvesno šalju loše i destruktivne poruke, koje se odražavaju na formiranje celokupne ličnosti deteta, i dete počinje tokom života da ih usvaja.
“Pogledaj se na šta ličiš”
“Kako te nije sramota da se glupiraš kao da si mala beba”
“Pogledaj kako su dobri tvoji drugari, a ti?”
“Svi su dobili dobre ocene, samo ti si ispao glup”
“Treba da se stidiš sebe, kako te nije sramota da tako pričaš”
“Razočarala si me svojim ponašanjem”
Stid je vezan za doživljaj sopstvene vrednosti, i osobe koje su tokom života dobijale od roditelja ovakvu vrstu poruka, počinju i same da veruju u to.
“Ja sam bezvredan” “Ja sam loš “ “Ja sam totalni promašaj”
Stid prepoznajemo u situacijama kada nemamo podršku iz sebe da se pokažemo onakvi kakvi jesmo. Osećamo da smo neadekvatni, nedovoljno dobri, manje vredni. Poruke kakve smo dobijali tokom odrastanja smo pounutrili i poverovali u njih.
Socijalni kontekst stida i to kako nas drugi vide, je takav da verujemo da nas drugi vide kao loše i neadekvatne. Imamo osećaj da postoji nešto drugačije, inferiorno ili loše u nama, i ako to drugi otkriju da će nas odbaciti.
Stid je takođe povezan sa moralom ili normama društva. Te norme su kao uverenja utkana u svakog pojedinca. Ako mi smatramo da smo “prekršili” socijalne norme, osećamo stid, jer naše ponašanje odstupa od postavljenog standarda. Tada osećamo krivicu zbog svojih postupaka (ponašanja, emocija), koji su drugi mogli da vide ili čuju. Dakle, stid je uvek vezan za socijalnu sredinu, tj za druge ljude I njihovu percepciju o nama I našem ponašanju.
Osećaj stida, pored jakog osećaja krivice, u svojoj osnovi uvek mora da sadrži i jak osećaj straha od kazne od strane okoline.
Ta kazna može biti napuštanje, odbacivanje, psihološka tortura ( npr. ismevanje)..
Stid možemo osećati povodom raznih stvari, našeg tela, inteligencije, veština, povodom onoga što osećamo.
Percepcija većine ljudi je da smo mi jedna velika homogena grupa, ali mi smo zapravo veoma raznolika grupa, I imamo veoma različite potrebe.
Život u heteroseksualnom društvu neminovno predstavlja izazov za neheteroseksualne osobe.
Egzistencijalna teorija se može primeniti na sve klijente, a posebno dobro funkcioniše sa nekim LGBT klijentima, jer se bavi njihovim egzistencijalnim krizama i elementima koji njihovom životu daju smisao.
Psihoterapija pomaže LGBT klijentima, posebno onima kojima se čitav život govori da su njihov identitet i način života pogrešni. Važno je pomoći im da nauče da prihvate sebe i da se ponovo osećaju celim, a terapije mogu efikasno da reše takva pitanja.
Problemi sa mentalnim zdravljem kao što su anksioznost, depresija, problemi u partnerskim odnosima i drugi, mogu uticati na svakog od nas, ali su veoma često zastupljeni među LGBT popunalcijom. Ovo je najčešće povezano sa iskustvom LGBT osoba po pitanju diskriminacije, homofobije, transfobije, maltretiranja, društvene izolacije ili odbacivanja zbog njihove seksualnosti.
Šire gledano, problemi u vezi anksioznosti, depresije, strahova , nemogućnosti prevazilaženja trenutne situacije su isti ili vrlo slični kako kod pripadnika hetero tako I kod LGBT populacije.
Nikada nije kasno da dobijete pomoć, bez obzira koliko veliki ili mali vaši problem izgledaju.
Možete imati korist od psihoterapije ako:
– Osećate umor i nedostatak energije
– Osećate se plačljivo
– Zatvarte se od ljudi
– Imate problem u partnerskom odnosu
– Više ne želite da radite stvari u kojima ste uživali
– Koristite alkohol ili drogu kako biste se nosili sa svojim osećanjima
– Ako se trenutno mučite da izađete nak kraj sa trenutnom situacijom
Online psihoterapija veoma je popularna i zastupljena svuda u svetu. To je zapravo idividualna psihoterapija putem interneta. Omogućava klijentu i meni kao terapeutu da uspostavimo direktan kontakt iako smo fizički udaljeni. Sa mnom možete razgovorati iz svoje fotelje iz bilo kog dela sveta, štedeći vreme i novac, što je pogodno za ljude koji žive u inostranstvu, i da razgovaraju na maternjem jeziku kojim najtačnije i najjasnije mogu da izraze svoje misli i emocije.
Terapijski odnos, zasnovan na uzajamnom poverenju, a poverljivost podataka i informacija dobijenih od strane klijenta u toku seansi je potpuno zagarantovana. Online terapija podrazumeva razgovor preko interneta, sa aktivnom kamerom, pa je dovoljno da imate računar ili telefon, i neku od aplikacija koje podržavaju vizuelni kontakt.
Na prvom susretu se dogovaramo i oko terapijskog cilja psihoterapije, o učestalosti susreta (obično jednom nedeljno), o načinu plaćanja i otkazivanja seanse.
Sesija traje 45 minuta.
Individualna psihoterapija je terapijski proces koji se fokusira na pojedinca i njegove emocionalne, mentalne i psihološke potrebe. Ova vrsta terapije pruža siguran prostor i podršku u kome klijent može slobodno izraziti svoje misli i osećanja i raditi na ličnom razvoju i isceljenju. Glavni benefiti individualne terapije uključuju dublje razumevanje sebe, smanjenje simptoma neprijatnosti i teskobe, poboljšanje odnosa sa drugima, i povećanje opšteg osećaja dobrobiti i zadovoljstva.
Individualna psihoterapija je susret između terapeuta i klijenta u bezbednom okruženju. Individualna psihoterpaija daje najbolje rezultate kada postoji kontinuitet. Obično se održava jednom nedeljno. Promena ne nastaje samo tokom seanse, več i u periodima između seansi kada klijent samostalno “obrađuje” prorađeni sadržaj i tok rada sa seanse.
Sesija traje 45 minuta.
“Walk and Talk” psihoterapija je inovativan pristup tradicionalnoj terapiji koji kombinuje fizičku aktivnost sa psihoterapijskim procesom. Umesto da sedimo u zatvorenom prostoru tokom sesija, hodamo u prirodi, što stvara opuštajuću atmosferu i podstiče otvorenost i spontanost u razgovoru. Ovaj pristup omogućava klijentima da se oslobode stresa, povežu sa prirodom i dublje urone u svoje unutrašnje procese.
Kako izgleda “Walk and Talk” psihoterapija?
Tokom “Walk and Talk” sesija, hodamo u prirodi, bilo u parku, šumi ili uz obalu reke, u skladu sa vašim željama i potrebama. Hodanje i fizička aktivnost pomažu u smanjenju anksioznosti, poboljšavaju raspoloženje i podstiču kreativnost. Dok zajedno šetamo, razgovaramo o vašim izazovima, ciljevima i emocijama. Ovaj dinamičan proces omogućava dublje istraživanje tema koje su vam važne i olakšava otvoren i iskren dijalog.
Ko bi mogao imati koristi od “Walk and Talk” psihoterapije?
“Walk and Talk” psihoterapija je pogodna za sve one koji žele da rade na svom mentalnom zdravlju i emocionalnom blagostanju, a posebno za one koji vole da provode vreme u prirodi ili se bore sa anksioznošću i depresijom. Ovaj pristup je naročito koristan za one koji se osećaju zatvoreno u kancelarijskom okruženju ili imaju teškoće sa sedenjem na jednom mestu tokom tradicionalnih terapijskih sesija.
Sesija traje 45 minuta.
Partnerska ili bračna terapija je psihoterapija namenjena parovima kod kojih postoje teškoće u međusobnoj komunikaciji, učestale razmirice, konflikati i tenzije, koje zatim vode tome da nezadovoljstvo partnerskim odnosom postaje dominanto osećanje u partnerskoj relaciji. Nezadovoljstvo ometa kvalitet odnosa, a mi ostajemo u tom nezadovoljstvu nadajući se da će se partner izmeniti, i odjednom početi da se ponaša onako kako bismo želeli. Na žalost to se ne dešava, i tada je terapija za parove pravo mesto, jer možemo da kažemo sve što nas muči, u sigurnom okruženju, a ja kao terapeut nisam sudija, već most između dvoje ljudi u odnosu.
Pored toga, terapija parova namenjena je i svima onima koji osećaju da se udaljavaju, da njihov odnos postaje drugačiji, i to onakav kakav nikada nisu želeli da bude, kao i svim parovima koji imaju potrebu da nešto u svom odnosu promene. Zdrave promene se mogu desiti tako što članovi para postaju zainteresovani za njihove procese i interakcije u tom odnosu, i tako što rade na rešavanju njihovih otpora ili uticanja ka zdravim promenama Osnovni cilj psihoterapije jeste – da partneri nauče da čuju jedno drugo, ali i sebe, kao i da steknu uvid u to na koji način njihov partner sagledava određenu situaciju.
Sesija traje 45 minuta.
Porodična psihoterapija predstavlja oblast psihoterapije koja se bavi rešavanjem izazova sa kojima se porodice susreću, uspostavljanjem pravilne komunikacije i otkrivanjem individualnih potreba članova porodice.
Šta je porodična psihoterapija?
Pojedinci često mogu patiti zbog problema koje doživljavaju kao lične, ne shvatajući da je uzrok dublji i bliže nego što misle, u njihovom primarnom okruženju.
Na primer, simptomi depresivnog adolescenta ili neposlušnog deteta koje odbija da uči, najčešće su direktno ili indirektno povezani sa nefunkcionalnim bračnim odnosima roditelja.
Porodica nekad može biti i uzrok i rešenje problema.
Zbog toga se porodična psihoterapija zasniva na spoznaji da uključivanje porodice u terapijski proces može biti veoma značajno za prevazilaženje problema i trauma, te stvaranje podržavajućeg okruženja u kom konflikt nije način komunikacije, a svi članovi porodice mogu da rastu i razvijaju se bez sputavanja.
Terapija može uključivati sve članove porodice ili samo one koji su u mogućnosti ili žele da učestvuju.
Kao terapeut ja posmatram interakcije između članova porodice, pomaže vam da se reše postojeći problemi i učim vas veštinama koje će poboljšati odnose.
Sesija traje 45 minuta.
Grupna psihoterapija se razlikuje od individualnog po tome što ima više učesnika i najčešće jednog voditelja grupe. U okviru grupnog psihoterapijskog rada poštujemo nekoliko pravila. Jedno od njih je poverljivost podataka, te o sadržaju izrečenom na grupi ne diskutujemo van grupe. Grupni rad obezbeđuje da se novostečeni mehanizmi i obrasci ponašanja mogu odmah primeniti u odnosima unutar grupe. Tom prilikom se mogu dobiti značajne povratne informacije, podrška, različita znanja i iskustva.
Sesija traje 45 minuta.
Coaching je dinamičan proces u kojem se fokusirate na svoje ciljeve, razvijate svoje potencijale i postižete željene rezultate kroz podršku, vođstvo i inspiraciju. Kao vaš lični coach, posvećen sam vašem progresu i uspehu. U mom pristupu coachinga, fokusiramo se na vaše snage, identifikujemo prepreke i zajedno kreiramo konkretne akcione korake kako biste postigli svoje ciljeve.
Kakve usluge nudim?
Individualni coaching: Ova usluga pruža vam priliku za individualne sesije koje su prilagođene vašim specifičnim potrebama i ciljevima. Kroz 1-1 coaching, radimo na razvoju vaših veština, rešavanju izazova i postizanju životnih ciljeva.
Karijerno vođenje: Ako ste u potrazi za novim profesionalnim smernicama, karijernim razvojem ili unapređenjem vaših već postojećih veština, karijerno vođenje vam može pomoći da jasno definišete svoje ciljeve i napravite korake ka ostvarenju istih.
Životni coaching: Životni coaching fokusira se na sve aspekte vašeg života, uključujući lični razvoj, odnose, zdravlje i ravnotežu između posla i privatnog života. Ova vrsta coachinga pomaže vam da postignete harmoniju i ostvarite svoj puni potencijal.
Poslovni coaching: Ako ste preduzetnik ili lider, poslovni coaching može vam pomoći u razvoju vašeg poslovanja, poboljšanju produktivnosti, vođenju tima i postizanju poslovnih ciljeva.
Sesija traje 45 minuta.
Mentoring je proces u kojem iskusna osoba, poznata kao mentor, pruža podršku, deli svoje znanje, veštine i iskustvo sa osobom koja teži ličnom i profesionalnom razvoju, poznata kao menti. Kroz mentorski odnos, menti dobija dragocenu podršku i smernice kako bi postigao svoje ciljeve, razvio svoje potencijale i unapredio svoju karijeru.
Kakve usluge nudim?
Individualni mentoring: Ova usluga pruža vam priliku za individualne sesije sa mnom kao vašim mentorom. Kroz ove sesije, fokusiramo se na vaše specifične ciljeve i izazove, pružajući vam personalizovanu podršku i savete koji će vam pomoći da napredujete u vašoj karijeri i ličnom razvoju.
Karijerno vođenje: Ako želite da napredujete u vašoj karijeri ili da se preorijentišete na novi profesionalni put, mentorsko vođenje vam može pružiti ključne smernice i strategije za postizanje vaših ciljeva. Kroz ove sesije, deliću sa vama svoje profesionalno iskustvo i pomagaću vam da identifikujete korake koje treba da preduzmete kako biste ostvarili svoje ambicije.
Preduzetnički mentoring: Za one koji žele da pokrenu ili unaprede svoj posao, preduzetnički mentoring može biti od ključnog značaja. Kroz ove sesije, deliću sa vama svoje znanje o poslovanju, pružajući vam podršku i savete kako biste uspešno razvijali svoj biznis i prevazilazili izazove koje susrećete na putu.
Liderski mentoring: Ako ste lider ili menadžer koji želi da unapredi svoje veštine vođenja i razvije svoj tim, liderski mentoring može vam pomoći da postanete efikasniji i inspirativniji lider. Kroz ove sesije, deliću sa vama strategije za motivisanje tima, rešavanje konflikata i postizanje izvanrednih rezultata.
Mentoring za lični razvoj: Osim profesionalnog razvoja, mentoring može biti od velike koristi i za vaš lični razvoj. Kroz ove sesije, podržaću vas u procesu samopoznavanja, razvijanja emocionalne inteligencije i postizanja balansa između posla i privatnog života.
Sesija traje 45 minuta.
Zakaži seansu
Molimo vas da odgovorite iskreno i detaljno kako biste mi pomogli da bolje razumem vašu situaciju i pružim vam najbolju moguću podršku.